Sećanje na nedavno preminulog fotografa Tomislava Peterneka... Tomislav Peternek (Vinkovci, 22. maj 1933 - Beograd, 24. mart 2024), fotograf Lično viđenje: Peternek, žestoki život svakodnevice, Trezor - Majstor novinske i dokumentarne fotografije, Tomislav Peternek, više od pola stoleća svedoči o životu na margini, o istorijskim i tragičnim lomovima na bivšem jugoslovenskom prostoru. Ostavio je neprocenjive dokumente o beogradskom protestu povodom ubistva Patrisa Lumumbe (1961), o pobuni na Beogradskom univerzitetu (1968), o ratištima prilikom raspada bivše domovine. Putovao po svetu i slikom beležio dokumente o frontovima i zgarištima. Bio urednik fotografije NIN-a od1970. do odlaska u penziju 1993, a posle toga u stalnom angažmanu sa agencijama Rojters, Sigma i druge. Priredio veliki broj autorskih izložbi i osvojio najznačajnije nagrade i priznanja u zemlji i svetu. Povodom pariske izložbe 2001. francuska štampa ga je nazvala srpskim Kartije-Bresonom. Najnovije izdanje intervjua-portreta Lično viđenje snimljeno u ateljeu umetnika i tokom jednočasovnog razgovora, preseca izbor najboljih Peternekovih fotografija, od kojih se mnoge nalaze u najcenjenijim kolekcijama i muzejima. Peternek je osvojio sve najznačajnije domaće i inostrane nagrade, osim Nobelove, jer se ova nagrada ne dodeljuje za fotografiju. - Učesnik Tomislav Peternek, sagovornik Milan Vlajčić - Snimatelj Željko Malić, snimatelj zvuka Slobodan Mišić, saradnik Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažer Branislava Teodosić, urednik Bojana Andrić, autor Milan Vlajčić - Snimano 25.09.2009, premijerno emitovano u Trezoru 13.11.2009, Redakcija za istoriografiju TVB.

Naši gledaoci, drugarići, dobro znaju da, kad čuju čuvenu rečenicu: Idemo u… lov na znanje!“ na scenu stupa naša gusarska posada, koja nam otkriva zanimljive informacije o nekom pojmu. Budite sa gusarima u subotu, 04. maja u 09:35č na Drugom programu Televizije Srbije.... Za nama je jedna čudna godina. Godina koju nismo mogli ni da zamislimo, a kamoli predvidimo; godina u kojoj je svet stao. Naučili smo da živimo ne družeći se ili ne bar na način kako smo navikli. Naučili smo da nosimo maske, nauili smo da živimo sa distancom. Naučili smo, da kad se mora, može da se živi drugačije, mnogo drugačije od onoga kako smo navikli. Ipak, naučili smo da moramo da se potrudimo da bitne stvari ne poremetimo, važne odnose ne izgubimo, osobe koje volimo nastavimo da volimoi omogućimo da one i dalje vole nas… I Plava ptica“ je prošla kroz sve što i svi ostali… Trudila se da ostane tu za svoje drugariće, kako bi im lakše prošli dani izolacije i distance, očuvavši sve što se moglo očuvati. Jedino što je moralo da se dogodi zbog pandemije je da nemamo nastupe naših drugarića, ali smo se potrudili da sve ostalo bude netaknuto. Naši drugarići su navikli da posle nove godine gledaju specijal-epizode, koje ih podsećaju šta smo sve naučili u prethodnom periodu. Prva u redu takvih epizoda je epizoda u kojoj će naša gusarska posada ploviti po pučini loveći znanje… Otkrivaćemo jedan po jedan pojam i drugarići koji nas prvi put gledaju moći će da nauče, a oni koji su nas verno pratili, moći će da obnove ono što su sa nama, kroz zabavu, naučili. I zato, budite sa nama u subotu 04. maja 2024. godine u 09:35, letimo, kao i do sada, na Prvom programu Televizije Srbije. Na našem zvaničnom jutjub-kanalu možete pronaći i sve naše prethodne epizode, kao i na našoj platformi www.rtsplaneta.rs. Pišite nam na e-mail: plava.ptica@rts.rs, facebook- profil ili na našu dobro poznatu adresu: Takovska 10, 11 000 Beograd, sa naznakom za emisiju Plava ptica“. O Plavoj ptici“ brinu: urednice i scenaristkinje Jelena Popadić Sumić i Dunja Petrović, reditelj Miodrag Kolarić, naši glumci: Osman Ahmed, Borka Tomović, Andrijana Oliverić, Marija Medenica i Miroslav Petrović, zatim naše scenografkinje Mira Andrejević i Tanja Ivanović, naša kostimografkinja Aleksandra Stošić Krstović, kompozitor Dragoljub Ilić, montažerka Nada Dodik Zildžić i mnogi drugi.

U prazničnom izdanju emisije govorimo o srpskim prosvetiteljima nekad, i onima koji danas rade jedan od najvažnijih poslova za budućnost svakog naroda, dok u isto vreme obeležavamo i Dositejeve dane. Vodimo vas u Torino, Muzej Svetog pokrova, gde je još jednom ispričana priča o Isusovom liku. Deca iz O.Š. Dragan Kovačević, njihove likovne radionice, slikaju tokom emisije, u susret prazniku kojem se najviše raduju, Uskrsu...

Reportaža iz Centra za razminiranje, intervju sa zamenikom komandanta Nacionalne garde Ohaja i novosti iz vojske u najnovijoj emisiji „Dozvolite...”... Kada čujete da je bezbedno uklonjena neka neeksplodirana bomba ili granata iz nekog od ratova, treba da znate da glavnu ulogu u tom poduhvatu ima Centar za razminiranje Republike Srbije. Ova državna institucija čuvena je širom sveta i zato u našu zemlju dolaze ljudi da bi učili kako da bezbedno uklanjaju neeksplodirane ubojna sredstva. Gost emisije „Dozvolite...” je pomoćnik komandanta Nacionalne garde Ohaja brigadni general Dejvid DŽonson. Srbija i Ohajo imaju Program državnog partnerstva više od 15 godina. Vojna saradnja je razvijena, ali se poštuju odluke Srbije o vojnoj neutralnosti i ograničenoj saradnji od 2022. godine. Saznajte i novosti iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Emisiju možete pratiti i na društvenim mrežama, Jutjubu i platformi RTS Planeta. Ekipa RTS-a: urednik emisije: Goran Janićević novinar: Igor Topalović montažeri: Vesna Grba i Mirko Krsteski organizator: Danko Rapaić producent: Martin Vereš realizacija: Vladimir Antić ekipa VFC „Zastava film”: direktor: pukovnik Goran Ikonić   organizator: Aleksandra Živković snimatelji: Žarko Pekez, Vujadin Mićunović, Slavko Kalanj i Aleksej Puđa asistenti snimatelja: Aleksandar Đorđević i ljubiša Glišović.

Dvoipogodišnja Minja Lapčević je drugo dete u Srbiji koje boluje od retke bolesti deficijencije adenilosukcinatne lijaze (ADSL).... Lek za ovu bolest ne postoji pa su na scenu stupili Minjini roditelji. Minjina mama, koja je genetičar stupila je u kontakt sa naučnicima koji se bave evolutivnom farmakologijom i prenamenom lekova a počeo je i razvoj genske terapije za ADSL deficijenciju. U ovonedeljnoj emisiji o osobama sa invaliditetom „Mesto za nas”, od Minjinih roditelja čućemo kako izglead život kada imate dete sa veoma retkom bolešću i na koji način skupljaju sredstva za istraživanja. Doktori će objasniti šta su to prenamena leka i razvoje genske terapije i kako mogu pomoći retkim bolestima za koje terapija ne postoji. Urednica emisije: Iva Omrčen.

Književnost, filozofija i priroda... Priroda je umetnicima oduvek bila inspiracija i model, a filozofima večna tema istraživanja. Priroda je prvi dom svih živih bića na našoj planeti. Otud filozofska promišljanja o poreklu svemira i života na Zemlji, o bogatstvu i lepoti prirode, ali i o prolaznosti svake, pa i prirodne lepote. Pogledi pesnika oduvek su stremili ka nebesima, Suncu i Mesecu, zvezdama i oblacima, lišću i drveću, baš kao što su veliki kompozitori osluškivali zvuke vetra, šum lišća i žubor reke i njima inspirisani, stvarali velika dela. Urednik i scenarista: Jelena Radović Jovanović Reditelj: Bojan Vorkapić Montažer: Jovana Filipović.

Čovek treba da ume da pozna šta je zlo, a šta dobro, jer zlo ništa ne stvara, već samo ruši pa na kraju samo sebe razori…, reči su Svetog Save koje su nas inspirisale da u emisiji Hrana za dušu predstavimo umetnički opus Olgice Stefanović.... Talenat slikara, ikonopisca, grafičkog dizajnera umetnica je posvetila vrednom radu na očuvanju kulture i tradicije našeg naroda. U svoja dela utisnula je pečat duše inspirisana srpskom srednjovekovnom kulturom, ikonama i freskama, ćiriličnim pismom, pravoslavljem. Na drugom kraju naše priče, zadenuli smo razgovor o značaju i smislu posta i posne trpeze. Naš sagovornik bio je Nikša Šovran, vrsni ugostitelj. Rodom iz Boke Kotorske, ugostiteljsku tradiciju svoje porodice Nikša je nastavio u Panonskoj niziji. Tako je talase plavog Jadrana i deo svoje duše, uz pomoć prijatelja i podršku porodice, upleo u vojvođansku ravnicu. Zajednički imenitelj za naše sagovornike svakako je Novi Sad, ali pre svega to je jedna univerzalna nit posvećenosti, poštovanja i očuvanja pravoslavlja i kulture srpskog naroda. Život stalno ide napred, po Božijoj milosti i uz pomoć izabranih ljudi koji čine dobro! Uz mudru poruku svetitelja Save šaljemo poruku o onome što nam uvek i u svakom vremenu treba, vera, snaga, rad, odricanje i dobri ljudi. Urednik: Nataša Nešković.

Praznici su prilika da bar na tren zastanemo i pogledamo svet oko sebe.... Darovi prirode su svuda oko nas, prelepi su a zapostavljeni zbog prebrzog ritma života koji nas neretko izbacuje iz iskonskog sklada sa okruženjem. Urednik serijala: Jelena Radović Jovanović Reditelj: Sunčica Jergović Montažer: Jakov Kronja.

Kraljica Natalija Obrenović, jedan je od najzanimljivijih likova dinastije Obrenović. NJena sudbina supruge, majke, kneginje i kraljice je istorija lične, porodične i nacionalne tragike jednog vremena.... Izuzetno obrazovana, lepa i ponosna, sa darom da čuva dinastiju i srpske interese, doživela je potpuni krah na svim poljima. Bila je hrabra, pametna i uporna. Izgleda da su joj upravo te osobine i presudile. Razvela se, ne svojom voljom i krivicom. Proterana je iz Srbije, koju je volela i koja je nju veoma volela. Ponižena i osramoćena pred kraj svog dugog života prosila je u Parizu, gde je živela u katoličkom samostanu. Patila je za ubijenim sinom Aleksandrom Obrenovićem. Bez igde ikoga svog, pred kraj života napisala je memoare, koje je predala S. Cukiću, rođaku rediteljke Mire Trailović, koja je memoare ostaliva Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Na osnovu te memoarske građe nastala je emisija Kraljica Natalija, koju potpisuju... Urednik i scenarista Jelena Radovanov-Živanović Reditelj Violeta Nedanovski.

Istorija jugoslovenske i srpske kinematografije iz ugla takozvanih kvir likova, sagledana je u priči o dvojici mladih glumaca koji započinju istraživanje na tu temu.... Posle svetske premijere na festivalu u Solunu, hibridno ostvarenje Topli film“ otvara ovogodišnje izdanje Beldoks festivala“. U Krupnom planu“ Velike iluzije je autor filma Dragan Jovićević. Posveta anonimnim filmskim herojima, radnička klasa kao inspiracija domaćih autora i vesterni na savremen način  - to je okvir ove epizode Velike iluzije“ u kojoj predstavljamo Kaskadera“ sa Rajanom Goslingom i Emili Blant i najnoviju priču iz serijala Planeta majmuna“. O filmu Radnička klasa ide u pakao“ reditelja Mladena Đorđevića - iz rakursa Đorđa Bajića. U Premotavanju“, obeležavamo četiri decenije kultnog filma Vima Vendersa Pariz Teksas“. u Kontraplanu“ sa rediteljem Nanijem Moretijem čiji je film Sunce budućnosti“ koji je svetsku premijeru imao u Kanu, deo bioskopskog repertoara. Autor i urednik: Sandra Perović Realizacija: Tijana Todorović Javorac, Svetlana Perović, Vesna Šulkić.

Proleće je i sve životinje su oduševljene prinovom, lanetom po imenu Bambi, princom šume. (Bambi, 1942.)... Bambi odrasta sa dva druga, zecom Lupkom koga majka stalno podseća na očeva predavanja o tome kako bi zec trebalo da se ponaša i tvorom Cvetkom. Bambi mora da nauči da život donosi i opasnosti i nesreće, pogotovo za jednog jelena... Režija: DŽejms Algar, Samjuel Armstrong i Dejvid Hend.

Mladog princa lavova iz čopora je izbacio njegov okrutni stric koji mu je navodno ubio oca. (Lion King, 1994.)... Dok stric vlada gvozdenom kandžom, princ živi podalje sa željom da nema briga do kraja života. Ali kada mu se vrati prošlost, mladi princ mora da odluči šta će sa sudbinom. Da li će nastaviti da živi u izgnanstvu ili će se suočiti sa svojim demonima i postati ono za šta je predodređen? Režija: Rodžer Alers i Rob Minkof.

Danas gotovo da nema sportske aktivnosti, Olimpijskih igara, sportskih organizacija, a da tu nema žena. Žena je postala nezaobilazan i značajan faktor o kom god sportu govorili.... Neke dame su u svojim sportskim disciplinama ostavile takav trag da se o tome priča i pričaće se. Druge su asistirale kao treneri, organizatori, ali nepobitno je da lepši pol svojim znanjem i sportskim umećem uzdignute glave šeta ovom planetom. 8. epizoda – Miroslava Najdanovski Žensko plivanje je postalo olimpijska disciplina u Stokholmu 1912. godine. Naša nekadašnja šampionka u plivanju Miroslava Najdanovski, govori o razlikama u odnosu ka sportu u vreme kada se ona bavila ovim sportom i danas. Kakve su te razlike pogledajte u ovoj epizodi serijala Žene u sportu. Produkcija Anna Bizz.

Povod za razgovor sa književnikom Vuletom Žurićem je zbirka njegovih dokumentarnih pripovesti Heroji i gubitnici.... Žurić je objavio romane: Blagi dani zatim prođu, Tigrero, Mrtve brave, Narodnjakova smrt, Nedelja pacova, Srpska trilogija, Republika Ćopić, Roman bez ormana, Pomor i strah… Knjige priča: Umri muški, Dvije godine hladnoće, U krevetu s Madonom, Valceri i snošaji, Katenačo, Forenzika Itake... Autor je šest radio-drama i scenarija za igrane filmove Slepi putnik na brodu ludaka i Proleće na poslednjem jezeru. Dobitnik je stipendije Borislav Pekić, Andrićeve i Vitalove nagrade, nagrada Stevan Sremac, Danko Popović, Kočićevo pero… Prevodi sa italijanskog i sa engleskog jezika. U emisiji Vule Žurić govori o tome kako bira umetnike i druge istorijske ličnosti o kojima će pisati i odgovara na pitanje da li je potrebno ispraviti poneku nepravdu u biografijama velikih ljudi. U razgovoru o njegovoj prozi učestvuje i kritičar dr Vladan Bajčeta. Montaža: Predrag Kašman i Marko Roksandić Režija: Ivana Stivens Autorka i urednica emisije: Sanja Milić.

U petoj epizodi četvrte sezone “Ranih kadrova”, koja nosi naziv “029: Boris Simić”, predstavljamo mladog reditelja, studenta Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koji se još od detinjstva okušao u različitim životnim ulogama i stekao raličita iskustva. Autora koji teži da za svaku svoju filmsku priču pronađe odgovarajući žanrovski model i kontekst, različitu vizuru pripovedanja i pristup realnosti u koju nas postepeno uvodi.... Boris Simić rođen je 1999. godine u Pećanima. Sa devet godina snimio je svoj prvi film “Nasukani pirat” u kojem je igrao i glavnu ulogu. Završio je elektotehničku školu “Nikola Tesla” u Beogradu. Tokom srednje škole bio je član amaterskog pozorišta “Teatar 5” gde je ostvario uloge u više predstava.. Na fakultetu je režirao kratke igrane filmove “Ni na nebu ni na zemlji”, “Veliki petak”, “Tex” i “Danas je parada”. Nakon uvodnog razgovora sa mladim autorom u studiju “Ranih kadrova”, pogledaćemo njegov kratki igrani film “Danas je parada”, koji mu je bio završni ispit na trećoj godini studija. U filmu “Danas je parada”, nastalom po scenariju i u režiji Borisa Simića, koji se odigrava u distopijskoj posleratnoj diktaturi, Ida, visokorangirana članica Partije, koristi vojnu paradu kao paravan da bi spasila svog mlađeg brata Lukasa. Lukas je čitav život proveo kao zatvorenik zbog revolucionarnih zločina njihovih roditelja pogubljenih od strane Partije... Uloge u filmu tumače Bratislav Zdravković, Maša Đorđević, Sofia Kuzmanović, Matija Simić i Boris Simić. Televizijski prikaz filma “Danas je parada” donosi nam Nikola Popević, filmski kritičar, prevodilac i odgovorni urednik Redakcije filmskog i serijskog programa RTS-a. U drugom delu razgovora u studiju, u emisiju dolazi gost Borisa Simića – mladi direktor fotografije Aleksandar Anđelković, a biće reči i o pripremi njihovog zajedničkog diplomskog dugometražnog igranog filma, koji nosi naziv “Za šaku dinara”. Kreator i urednik serijala: Marko Novaković Reditelj: Ognjen Isailović Scenarista: Srđan Vučinić Direktor fotografije: Bojan Rakić SAS Scenografkinja: Mira Andrejević Kostimografkinja: Aleksandra Stošić-Krstović Montažer: Petar Šumonja Dizajn grafike i animacija: Nenad Krstić Kompozitor: Vladimir Pejković Dizajner zvuka: Nebojša Dragićević Producentkinja: Jeka Guk-Vlatković Proizvodnja: Radio-televizija Srbije 2023.

...